Udar u Hondurasu, predsednik u egzilu

Vojska zauzela predsedničku palatu u Hondurasu, nakon što je uhapsila i proterala predsednika Manuela Zelaju, koji je planirao da raspiše referendum o ustavnim promenama. Osim Zelaje uhapšeno najmanje osam ministara.

Predsednik Hondurasa Manuel Zelaja uhapšen je i proteran u Kostariku. Vojska Hondurasa zauzela je predsedničku palatu.

Zelaja je trebalo da organizuje referendum o reviziji Ustava, koji bi mu omogućio da se u novembru kandiduje za drugi mandat, uprkos protivljenju vojske, skupštine i Vrhovnog suda.

Pored Zelaje, uhapšeno je i najmanje osam ministara vlade, među kojima je i ministarka spoljnih poslova, javlja agencija AFP, pozivajući se na izvor u vladi.

Kako su preneli očevici, oko 200 vojnika je došlo do rezidencije oko 6 sati po lokalnom vremenu, a začula su se i četiri pucnja, a zatim su se uputili ka vazduhoplovnoj vojnoj bazi.

Vrhovni sud Hondurasa je saopštio da je naredio vojsci da zbaci Zelaju s vlasti zbog njegovih nezakonitih planova da raspiše referendum o ustavnim promenama koje bi mu omogućile još jedan predsednički mandat.

"Vojska je delovala da bi odbranila vladavinu prava", saopštio je sud putem državnog radija.

Kongres u Hondurasu izglasao je nekoliko časova kasnije da prihvata, kako se navodi, pismo ostavke Zelaja. Sekretar Kongresa Hoze Alfredo Savedra pročitao je pismo datirano sa 26.junom, koje je navodno potpisao Zelaja.

Zelaja je za televiziju Si-En-En rekao da je ostavka "potpuno lažna" i da je i dalje predsednik.

Za predsednika Hondurasa, Zelaja je izabran je 2006. godine na četvorogodišnji mandat.

Ulicama prestonice Tegusigalpe patroliraju tenkovi i oklopna vozila, dok su vojnici razmešteni oko predsedničke palate. Oko sto Zelajinih pristalica okupilo se u glavnoj ulici protestujući zbog njegovog hapšenja.

Signal dve televizije je ugašen neposredno pošto je spiker jedne od njih rekao da "izgleda da vojnici dolaze ovamo" i pozvao narod da se okupi na Trgu slobode.

Lokalni mediji prenose da su na više glasačkih mesta kutije za referendum sklonjene u zoru.

Politička kriza počela je sredinom nedelje, nakon što je Zelaja smenio načelnika gereralštaba Romea Velaskeza pošto je vojska odbila da distribuira glasački materijal.

Vojska je u Tegusigalpi raspoređena u četvrtak uveče, što je dovelo do pretpostavki da se sprema vojni udar, iako je vojska saopštila da samo želi da održi javni red.

Podršku Zalaji izrazili su venecuelanski predsednik Ugo Čavez i bivši kubanski lider Fidel Kastro. U bezbednosnoj bazi blizu aerodroma u San Hozeu okupile su se diplomate iz Nikaragve, Venecuele i Kostarike.

Bela kuća je, nakon poziva Zelaje da razjasni svoju ulogu u ovoj akciji vojske, porekla da je na bilo koji način učestvovala u vojnom udaru, a predsednik Barak Obama je rekao da je "duboko zabrinut" vestima iz Hondurasa o pritvaranju i proterivanju predsednika Zelaje.

"Kao što je Organizacija američkih država uradila u petak, pozivam sve političke i društvene činioce u Hondurasu da poštuju demokratske norme, vladavinu zakona i načela Interameričke demokratske povelje", naveo je Obama u saopštenju.

Vojni udar osudile su i članice EU.

Za sada nije poznato ko upravlja zemljom, a parlament je takođe u petak saopštio da je moguće da će biti raspušten.

Prema rečima istaknutog poslanika opozicije Rigoberta Čanga, poslanici Hondurasa će glasati o postavljanju šefa Kongresa Roberta Mikelatija na mesto vršioca dužnosti predsednika ove zemlje do predsedničkih i parlamentarnih izbora koji su zakazani za novembar.

Roberto Mikelati, bio je i jedan od glavnih protivnika Zelaje u sporu oko referenduma.

Ova siromašna centralnoamerička zemlja, od sedam miliona stanovnika, u kojoj su kafa i tekstil vodeće proizvodne grane, smatra se jednom od glavnih tranzitnih zemalja za krijumčarenje droge. Politička stabilnost trajala je od okončanja vojne vladavine početkom osamdesetih godina, a ovo je od "hladnog" rata prvi državni udar u regionu.

(RTS)